NIKO NE IDE

NOVOSTI 20.03.2006	PRESS 20.03.2006.
BLIC 15.03.2006.

EVROPESMA 2006

NOVOSTI 15.03.2006.	POLITIKA 13.03.2006.
NOVOSTI 12.03.2006.	PRESS 12.03.2006.

BEOVIZIJA 2006

EKSPRES 12.03.2006.	POLITIKA 12.03.2006.

GRAND REVIJA 28.01.2006
Novi album pod nazivom „Čarobnjak“ Louis je promovisao na najbolji mogući način – živim nastupom u beogradsom klubu „Drama“, gde je došao obučen u odelo, a mogli su se čuti komentari da takav liči na Don Vita Korleonea!
Uz novi multimedijalni CD u izdanju „Gold Musica“- a, Louis je za svoju publiku pripremio devetnaestominutni  promotivni film u režiji Srđana Vasića Komarca. Gledaoci će imati priliku da ovog pevača vide iz mlađih dana dok još nije imao prepoznatljiv imiđž, a biće prilike da čuju mnoge jevne radnike kako pričaju o svom doživljaju Louisa kao umetnika i čoveka. Između ostalih, Biljana Krstić je izjavila da je Louis jedan od malobrojnih koji indentično zvuči i na ploči i uživo.
-Louis ima crnačku boju glasa, a peva lepe pesme sa ovih prostora...
Bila sam oduševljena kad sam čula staru nišku pesmu u njegovom izvođenju. Mislim da niko nikada nije lepše otpevao „Ne kuni me, ne ruži me majko“
Svoji impresiju o Louisu dali su i Emir Kusturica koji je režirao čuvenu reklamu za italijanskog  internet provajdera, a u kojoj ovaj pevač igra Ali-Babu.
-Louis je napravio svoju vrstu muzike, sopstveni pravac koji se uspešno odupire vesternizaciji na jesan kompromisan način. To je ono što ga čini dopadljivim. Moja majka obožava njegove pesme – rekao je Kusturica.
Goran Bregović je Louisu odao poštovanje rekavši da to zaslužuje svako ko ima dovoljno samopouzdanja da se osloni na svoju tradiciju. Pokojni slikar Dragan Malešević Tapi, koji je naslikao čuveni Louisov portret sa leptirićem na čelu (rađen po fotografiji Z.K Munje – nap. aut. ) izjavio je da je imao priliku da se uveri da Louisove pesme znaju i stari i mladi i da je to najbolji pokazatelje koliko je nečije delo ušlo u narod.
Za one koji malo duže pamte Louisove pesme valja napomenuti da će se na njegovom albumu naći i nekoliko bonus pesama, među kojima su i „Opa, opa“, „Kletva“, „Slike u oku“.....   

SKANDAL 12.01.2006

I to se napokon dogodilo – Ljubiša Stojanović Louis obukao je odelo prvi put u životu! I to na promociji svog CD-a, koja je održana pred Novu godinu u beogradskom klubu „Drama“. Korpulentni pevač uskočio je u sako i pantalone na nagovor svoje žene Silvane, a odelo je poklon modnog ateljea „Geto“. Uprkos modernom kroju i kvalitetnom materijalu, Louis je na pola promocije morao da se presvuče u svoje prepoznatljive haljine. Sa čvrstom odlukom da ga nikada više ne obuče.

SVET  05.01.2006

TESNO ODELO – Naviknut na promaju ispod „haljine“ Louis kraj promocije svog albuma dočekao okupan u znoju

Jedan od najautentičnijih pevača na domaćoj estradnoj sceni Ljubiša Stojanović Louis, a tu odrednicu zaslužio je osobenim muzičkim izrazom i imiđžom. Osim toga, on je od početka karijere uspevao da odvoji privatni život od poslovnog, istovremeno, kao retko ko od pevača, održavajući dobre odnose sa pevačima i zato je na njegove promocije uvek dolazilo mnogo njegovih kolega. Međutim, prošlog ponedeljka u klubu „Drama“ gde je Louis promovisao novi album došlo je tako malo estradnjaka da ih je bilo moguće nabrojati na prste dve ruke – primećeni su Zorica Brunclik i Kemiš, koji su se ponašali kao da su se tek upoznali i zaljubili, zatim članovi „Amadeus benda“, Jami, Gane Pecikoza, Vesna Jugović, Vanja Bulić i glumica Tatjana Puin. Svi ostali gosti mogu da se ubroje u grupu prijatelja i obožavalaca Louisove muzike ali bilo ih je dovoljno da ispune klub do poslednjeg mesta. Trudeći se da ispoštuje zvanice, Louis je u društvu supruge Silvane dočekivao goste, a za ovu priliku priredio je svima iznenađenje pojavivši se prvi put u odelu i sa kravatom. Očigledno naviknut na „promaju“ ispod svoje uobičajene odeće, Louis je po izlasku na scenu počeo da se znoji pa je sve vreme brisao lice velikim peškirom. Ipak, to ga nije sprečilo da peva sjajno pa je žurka potrajala do kasno u noć.

KURIR 28.12.2005

Louis na svojoj promociji šokirao goste obukavši odelo i kravatu

Promocija novog trinaestog po redu albuma Ljubiše Stojanovića Louisa preksinoć je održana u beogradskom klubu „Drama“. Osim novih pesama, premijerno je prikazan spot za pesmu „Ženim te“ i film o Louisu, a predstavljen je i internet sajt ovog pedesetrogodišnjeg majstora muzike. Domaćin je šokirao goste jer se pojavio u odelu, bez legendarne toge, što je izazvalo ovacije prisutnih.
-Ovo Vam je jedinistvena prilika da me vidite u ovakvom izdanju. Samo sad i nikad više-rekao je Louis i zategao kravatu, da bi potom zapevao.
Među prvim gostima stigao je menađžer Gane Pecikoza, a potom i pevačica Jasna Milenković Jami i novinar Vanja Bulić, Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš pomno su pratili Louisov nastup, dok je voditeljka Biljana Obradović od Silvane , Louisove supruge, pokušavala da sazna kako je ova uspela da ga nagovori da obuče odelo. U jednom trenutku, na žurku je upalo nekoliko policajaca, što je izazvalo komešanje prisutnih. I, kad su svi očekivali da „plavci „ postupe po naređenju, oni su stali sa strane i uživali u muzici poznatog ćelavca. Tek da se zna da i oni vole Louisa.

VEČERNJE NOVOSTI 28.12.2005

ČAROBNJAK U ODELU

„ČAROBNJAK“ je naziv novog multimedijalnog diska koji je Ljubiša Stojanović Louis predstavio u klubu „Drama“. Za ovu priliku, Louis je napravio presedan i obukao odelo koje, kako nam je rekao, nije obukao više od 30 godina! A onda je zapevao i to đžez, i sve je podsećalo na atmosferu nekog kluba u Nju Orleansu. Kada se presvukao u omiljenu galabiju, Louis je nastavio sa novim repertoarom, u kojem su zagrljeni uživali Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš.
Na pitanje zašto se album zove „Čarobnjak“, Louis je za „Novosti“ rekao:
-Prvo sam hteo da ga nazovem „Magija“, pa sam se setio da se tako zove disk Jelene Karleuše! Pala mi je na pamet „Čarolija“ ali opet problem, jer se tako zove album Zdravka Čolića. Baš sam hteo da ime bude mistično zato što se u nekoliko pesama pominje reč magija.Na kraju smo došli do „Čarobnjaka“. Moji aduti su pesme „Veštica“, „Magija“, „Ženim te“ i „Voli, ne varaj“.

BLIC 28.12.2005.

Ljubiša Stojanović Louis, muzičar koji je poznat po svom specifičnom stajlingu, tačnije dugim širokim haljinama do zemlje, po drugi put u životu javno se pojavio u odelu!Naime, ovaj poznati muzičar je preksinoć na promociji svog novog multimedijalnog CD-a „ČAROBNJAK“ u klubu „Drama“ došao u elegantnom odelu sa sve kravatom i izglancanim cipelama.

-Sebe drugi put vidim u odelu, prvi put je bilo davne 1974. godine. To je bilo samo jedan dan. Sad ste me videli u ovoj odevnoj kombinaciji, i nema više – priča Louis i dodaje da mu nimalo nije neugodno u odelu, ali i da jedva čeka da se presvuče u svoje haljine. Iako je jedva čekao da se vrati u svoju standardnu odeću, Louis se još tri sata šetkao po „Drami“ u odelu. Komentari na račun njegovog izgleda su bili razni, a najčešći je bio: „ha, ovakav Louis se viđa jednom u životu“.

Dok su prisutni čekali da počne promocija, na video bimu je prikazan devetnaestominutni film o Louisu. U filmu o ovom poynatom pevaču pričaju Nele Karajlić, Emir Kusturica, Goran Bregović, Sanja Ilić, Bilja Krstić, Tapi.....Takođe je premijerno prikazan i spot za pesmu „Ženim te“. Dok su se prisutni veselili uz spot na ulazu u „Dramu“ Jasna Milenković Jami pokušala je da uđe na promociju ne pokazavši pozivnicu. Obezbeđenje ju je zaustavili jer je očigledno nije prepoznalo, te je njen pratilac izvadio pozivnice i njih dvoje su ušli unutra. Za to vreme u klubu su se veselili Vesna Jugović, „Amadeus bend“, Zorica Brunclik.....Nakon tri sata čekanja, tačnije sat pre ponoći, Louis se pojavio na sceni, ali u svojoj dobroj staroj odevnoj kombinaciji.

POLITIKA 27.12.2005

Predstavljajući multimedijalno izdanje “ČAROBNJAK“, Ljubiša Stojanović, poznatiji kao Louis, na sceni kluba „Drama“ pojavio se u neobičnom izdanju – u odelu sa kravatom. Osim svojih standardnih pesama, Louis je pokayao da se odlično snalayi i u džeyu. Na novom CD-u osim novih pesama nalazi se i osam hitova.

STORY 27.12.2005
RAZLIKOM DO USPEHA
Jedan glumac, jedan pevač i jedan voditeljrešili su da na ovogodišnjoj Beoviyiji pokažu da mogu da budu dobitna kombinacija. Ognjen Amidžić, Ljubiša Stojanović Louis I Marinko Mađžgalj pokušaće da zajedničkom pesmom izbore nastup u Atini, gde će se u maju 2006. održati takmičenje za pesmu Evrovizije. Bliski izvori tvrde da će se ova udarna trojka pojaviti sa svojom kompozicijom, koja će biti u zabavnom fazonu sa primesama etno motive.

KURIR, 20.09.2005
Junak naše vikend-duplerice, Ljubiša Stojanović Louis, po peti put je postao otac pošto je njegova nevenčana supruga Silvana (33) pre dva dana na svet donela momčića od 3,6 kg. Carski rez je obavljen u bolnici „Narodni front“, a dete će se po želji majke, zvati Sergije.
-U petak se kod mene okupilo mnogo prijatelja, među njima i dosta muzičara, tako da smo rođenje proslavili uz pesmu do zore. Presrećan sam i jedva čekam da Silvana i Sergije izađu iz bolnice-ističe Louis, i s osmehom dodaje da sa suprugom planira brojnu porodicu („barem još dvoje, troje dece“). A dok željno očekuje da porodica ponovo bude na okupu, uveliko sprema novi album, pa je već snimljen spot za pesmu „Ženim te“. Međutim, Louis ne planira da naziv numere pretoči u delo i ponovo stane pred oltar. - Zašto da menjamo nešto što je lepo - smatra pevač.

POLITIKA, 23.08.2005.

IMAM VIŠE PLOČA NEGO DECE, ALI ZASAD, KAŽE LOUIS, KOJI ĆE U SEPTEMBRU DOBITI TRINAESTI ALBUM I PETO DETE, A U IDUĆEM ŽIVOTU NASTAVITI TAMO GDE JE STAO.

Pored raznovrsnog piva posetioce „Beer festa“, na beogradski Kalemegdan dovodi i žeđ za dobrim zvukom. Za razliku od predhodnih festivala, kada su nastupali uglavnomgitarski sastavi, ovog leta organizatori su ponudili raznovrsniji program, pa smo pored roka imali priliku da uživamo u nastupu pevača iz potpuno druge, etno priče. Dakle, u onom osobenom i dobro znanom glasu Ljubiše Stojanovića Louisa, našeg sagovornika za ovu priliku.

Sigurno Vas je iznenadio poziv za „Beer fest“?
-Iznenadila me je najviše publika!Ne samo da su me dobro prihvatili, već su znali sve tekstove mojih pesama napamet.

MOJA MUZIKA
Na „Beer fest“ došli ste pravo sa „Zlatiborske pesme“festivala narodne muzike. Čini se da je Vaša pesma više bila zabavna?
-Na festivalima učestvujem retko. Sad me nagovoriše. Muziku za pesmu „Voli, ne varaj“, s kojom sam nastupao, napisao je moj redovni saradnik Nino Ademović, inače, Nišlija, a zna se da s južnjacima volim da sarađujem. Čini se da je više zabavna zbog modernog aranžmana a i zato što je tekst pisao Milanko Ćirović koji piše za zabavnjake. Ja podelu na žanrove ne volim.
Gde biste onda uvrstili Vašu muziku?
-Definisao bih je baš tako „Moja muzika“
Otkad i otkud Louis?
-Moj ujak, a znamo da deca najviše na svetu vole ujake, obožavao je Louisa Armstronga i imao sve njegove ploče. Davao mi je da u školu nosim albume, omote i pokazujem ih društvu. Ipak, bio bi to samo usputni dečiji nadimak da nije bilo nastavnika koji nije znao kako da razreši situaciju u našem razredu jer su dva dečaka, moj drugar i ja, imali isti ime i prezime. Jednom se tako iznervirao zbog pogrešno upisanih ocena da je u produžetku mog imena u dnevniku dopisao Louis. To su prepisivali iz godine u godinu, pa sam do kraja školovanja, ni kriv ni dužan, i u zvaničnom školskom sistemu ostao Ljubiša Stojanović Louis.
Imali ste i privatnu profesorku solfeđa, koja se čudila kako „ovo dete“ svaki rad pretvara u zabavu. Da li i sad, kad ste se posle trideset godina pauze vratili na Fakultet muzičke umetnosti, s namerom da ga konačno završite, učite s lakoćom?
-Davanje ispita nije problem, jer se uglavnom svodi na sviranje a ne teoriju. Teže pada nedostatak vremena. Spremati i ispite i žive nastupe nije lako.
Vaše pevanje je emotivno, na momente čak i mazno, a ipak, muževno. Uz neke pesme i zaplačete, što je malo netipično za Balkanca.
-To mi se redovno dešava prilikom izvođenja moje prve pesme „Ne kuni me, ne ruži me majko“, i to ne zbog reči, već zbog zvuka koji jednostavno izmamljuje suze. Možda sam emotivan zbog južnjačko-vlaških gena. Rođen sam u Leskovcu, odrastao u Nišu, a majka mi je Vlahinja iz Negotina.

OD ALI-BABE DO SRODNE DUŠE
Koji su Vam koncerti ostali u najlepšem sećanju?
-Drago mi je prvo pojavljivanje na festivalu u Knjaževcu 1969, kada sam kao šesnaestogodišnjak dobio nagradu za obradu stare narodne pesme u etno đžez verziji. Ubrzo uslediše nastupi u Belgiji i Nemačkoj, 1973. Kasnije sam putovao sve dalje i došao čak do festivala u Tokiju. Poslednjih godina drag mi je koncert u Atini, i naročito u Italiji, gde su mi dodelili titulu „ambasadora univerzalne umetnosti“.
Imate li više dece ili albuma?
-Zasad više albuma. Septembar je ključan mesec. Tad izlazi i trinaesta ploča i peto dete. Pored tri punoletna deteta iz predhodnih brakova, sa novom suprugom Silvanom imam jednoipogodišnjeg sina Andreja, a ultrazvuk kaže da je ovogodišnja prinova muško.
Tolikoj deci sigurno je bilo zabavno čupanje tatine duge brade?
-Bogami, čupali su je svi kao bebe, ali joj nisu mogli ništa. Ne mogu ono toliko da čupaju koliko ona brzo raste.
Predhodno supruzi Dudi posvetili ste pesmu „Dudo“. Hoće li i Silvana dobiti stih?
-Pesmu pod imenom „Veštica“ već imam. Šalim se. Silvanu sam upoznao pre dve godine, kada mi ju je devojka koja mi peva prateće vokale preporučila kao sekretaricu. Priznala mi je da nije verovala da će ikada raditi kod mene, a da je čak jednom promenila kanal kad me je videla na televiziji, toliko sam joj bio dosadan. A na kraju se za mene udala, uvidevši da nemam šta da kažem samo kad sam neraspoložen. Našla je u meni srodnu dušu.
Dok su drugi videli u Vama strašnog Ali-Babu?
-Bio je to Kusturica. Pre nekoliko godina pozvao me i pitao želim li s njim u Maroko, do pustinje Sahare, da u reklami glumim Ali-Babu. Setio me se, zbog galabija, arapskih haljina koje nosim. Pristao sam i bilo je super. Na snimanju su me tretirali kao holivudsku zvezdu.
Mada ste ostvarili sve što ste hteli, nadate se i zagrobnom životu. Reinkarnacija ili sistem raj-pakao?
-Reinkarnacija.
I šta ćete biti u sledećem životu?
-Nastaviću tamo gde stanem u ovom.

GLAMUR, 24.08.2005
SVIRAĆU JOŠ PEDESETAK GODINA
Tvrdi da je rođen pod srećnom zvezdom i da mu se sve želje ispunjavaju. Voli da peva i da svira i to je ono što mu je u profesiji kojom se bavi najvažnije. Ne puši, ne pije ali voli da skita. Smatra da je svako sebi gospodar i toga se drži kada su u pitanju njegovi prijatelji, kolege, supruga i deca, koje za sada , iz tri braka , ima četvoro, a verovatno će isti stav zadržati i kadaje reč o petom , čije se rođenje očekuje u septembru. Često citira pesnika Miku Antoća, ali se do sada nije usudio da neku od njegovih pesama uvrsti u svoj repertoar. Ljubiša Stojanoviž Louis je vodeća figura etno đžeza kod nas. Bio je to i kada se taj muzički pravac nazivao jednostavno-obrada narodne pesme. Počeo je u nekada veoma popularnom klubu „Euridika „ preteča današnjih noćnih klubova, za koje se vezuje njegov karakterističan imiđž i obrada pesme „Ne kuni me , ne ruži me majko“, koja je po mišljenju mnogih odredula njegovu karijeru . Zbog sve veće popularnosti etno zvuka u Evropi i svetu, gostovao je na mnogim manifestacijamau inostranstvu. Sa svojim orkestrom svirao je i na ovogodišnjem EXITU, a ovaj razgovor vodili smo neposredno pred početak beogradskog Beer festa, na kome takođe nastupa. Zanimalo me je šta za njega znače nastupi na festivalima ovakvog tipa.
-Zvali su me ljudi i ja sviram , jer sviram gde ja hoću i šta hoću. Menije važno da sviram! Na domaćim festivalima obično ne učestvujem, ali sam nedavno bio na Zlatiboru, gde su me pitali da li je pesma koju sam izveo za taj festival ili za neki drugi, pošto je u pitanju bila balada. Predpostavljam da organizatori znaju zbog čega su me zvali, a ja sviram ksko sviram i to jako dugo traje. Pojavljivanje na festivalima različite vrste meni ništa ne znače u smislu potvrđivanja, jer jednostavno, volim da sviram i pevam. Ja teram po svom, što bih se nekome pokazivao! Ništa se nije promenilo još od kada sam, krajem šezdesetih, obradio pesmu „U Stambolu  na Bosforu“, sa kojom sam osvojio jednu od nagrada na Omladinskom festivalu u Knjaževcu. Ono što sviram sada zovu etno đžez, a to je narodna pesma u đžez aranžmanu. To možda vama izgleda posebno, ali meni je normalno.
Louis nema želju da se pojavljuje na domaćim „zabavnim“ festivalima, ali ako bi mu organizatori pružili prave argumente u prilog njegovog pojavljivanja na takvim događajima, tvdi da bi verovatno i tamo nastupao.
-Često se stvari događaju u vezi sa organizacijom tih festivala i čudno se ti ljudi ponašaju. Evo, da uzmemo Sunčane skale. Nemam stav što se tiče pevanja mlade pevačice Nataše Bekvalac, ali poziv upućen njoj za nastup na tom festivalu bio je ovako koncipiran „ Da li ćete doći da primite nagradu za najbolji album? Ako ne dođete, daćemo nagradu, nekom drugom!“ To znači da ako ne dođem, moj album nije najbolji. Kako tumačiti takvo ponašanje organizatora i uprave festivala?
Poznati u svetu muzike njega svrstavaju u oblast Etno đžeza i etno popa, mada se Louis sa tim neslaže u potpunosti. Misli da je ta odredica novijeg datuma i da se to u vreme kada je pravio prve uspehe na muzičkoj sceni jednostavno zvalo obrada stare narodne pesme.
-Da li ste primetili da mene nema na top listama, ni zabavne ni narodne muzike? Ni ljudi koji ih sastavljaju za to nemaju odgovor, ali svi pevaju. Recimo; Knez peva sve moje pesme na svojim nastupima. One su omiljene u narodu, slušaju se po lokalima, na radiju i televiziji.Novinari obično izvuku nešto iz onoga što ja radim i to nazovu nekim imenom. Ja pevam i uživam u svemu tome. Uopšte me ne zanima da to nekako imenujem. Postoji 20-minutni filnm u kome o meni pričaju Kusturica i mnoge druge poznate ličnosti, pa ako vas interesuje, možete iz toga nešto da zaključitr.
Upravo Emir Kusturica zaslužana je što se Louis pojavio pred kamerama, ali ne kao muzičar, već kao glumac u reklamnom filmu jednog italijanskog internet provajdera
Zbog svog korpulentnog stasa I specifičnog imiđža, ovaj muzičar je izazvao interesovanje poznatog reditelja, koji mu je za potrebe scenarija poverio ulogu Ali-Babe. Prisećajući se tog iskustva Louis kaže da su deca, dok je neposredno posle snimanja nastupao u Italiji, trčala za njim na ulici ivikali “Ali-Baba”Iako je mnogo puta pričao o karakterističnom načinu odevanja I čuvenim galabijama koje je u početku nabavljao iz Egipta, da bi mu ih kasnije šili po meri, ponavlja da je sve u pogledu njegove karijere sticaj okolnosti I da se sve uklopilo na pravi način, jer je rođen pod srećnom zvezdom.
-Ne tražim mnogo i nisam zahtevan, ali sve želje mi se ispunjavaju. Oduvek pevam, to volim da radim I sve je podređeno tome. Obožavam ciganski I vlašku muziku I to se u mojim pesmama oseća. Dok nisam snimio “Ne kuni me, ne ruži me majko” po klubovima sam pevao samo zabavnu, evergrin muziku I malo smooth jazza . Pre nego što sam otkrio publici da imam neke kompozicije koje su samo za mene I uže društvo, izvodio sam pesme Net King Kola, Stivija Vondera I mnogih drugih kompozitora I zvođača. Međutim , posle ove pesme, koju sam izveo javno sticajem okolnosti, sve se u mojoj karijeri okrenulo za 180 stepeni I od tada nisam menjao stil.
Novi album koji već duže vreme priprema, pojaviće se u septembru, što će biti obeleženo promocijom, spotom za jednu od pesama iz nizom pratećih aktivnosti. Mada to smatra nastavkom dosadašnjeg rada, Louis navodi da je saradnja sa novim kompozitorom u izvesnoj meri u muziku unet novi melodijski pokret, ali da će kao I do sada , na CD-u biti nekoliko kompozicija I jedna obrada.Ono što je za njega mnogo značajnije, a takođe će se dogoditi u septembru, jeste rođenje deteta, za koje s ponosom kaže da će biti muško. Inače, zvezda etno đžeza do sada iz tri brakla ima tri sina I jednu ćerku. Najstariji sin ima 32 godine I igra kao golman u jednom fudbalskom klubu u Nemačkoj, mlađi sin je košarkaš , ćerka je povukla na ocai bavi se muzikom, dok najmlađi sin Andrej, koji će uskoro napuniti dve godine, još nije odlučio o svojoj profesiji.
-Sada dolazi još jedno  muško dete, a za okomdve godine, nadamo se još jednom!Trebalo bih ovih dana da kupim knjigu starih srpskih imena, pa ćemo se odlučiti koje ćemo ime dam u damo.znamo da neće biti uobičajeno.
Pored svega pomenutog što ga očekuje u najbližoj budućnosti, Ljubiša Stojanović Louis planira I nastupe.
Do kraja godine pojaviće se na nekoliko festivala u inostranstvu, a za april sledeće godine priprema se samit etno zvuka u Londonu, za koji je već dobio poziv,kao I za neke festivale u Italiji. Na moje pitanje da li ima planova I za dalju budućnost, pevač odgovara uz smeh:
-Ja ću da sviram još pedesetak godina, a posle, videćemo!

GLAS javnosti, 24.07.2005.

ČEKA DETE I DIPLOMU
Ljubiša Stojanović Louis pravi decu, pravi kuću i pravi „ploču“. Sve istovremeno, al dobro mu, kaže, za sada, ide. Njegova treća supruga Silvana u septembru će roditi dečaka, svoje drugo, a Louisovo peto dete, porodičnu kuću u beogradskom naselju Borča doterao je do pod krov, a posle tri godine rada završava 13. album  na kome će pevati duet sa jednim hrvatskim pevačem.Između čuvanja najmlađeg 19-mesečnog sina Andreja, nadmudrivanja sa molerima i „izvlačenja“ glasa pred mikrofonom u studiju koje traje ponekad i tri sata, Louis je u sve to udenuo i studije muzike. Sa 53 godine i posle 30 godina pauze vratio se na Fakultet muzičke umetnosti gde uz pevanje studira i tonski slog.
-Došao sam na Akademiju da zamolim nekoga da mi odsvira jedan deo pesme na jednoj vrsti oboe, pa su mi rekli da je to super ideja, ali da taj instrument nikada nije postojao na fakultetu. Pošto je trebalo da pevam u Centru „Sava“ predložio sam da od koncerta skupimo jedan deo novca i kupimo ga, a on posle ostane fakultetu. Tada sam saznao da košta sedam hiljada evra, a pošto sam se već izlanuo, bilo je glupo da se napravim lud posle obećanja i odustanem. Tada sam sreo bivše kolege sa studija, koji su u međuvremenu postali profesori i odmah počeše prozivke što ne završim studije. Kako su mi dokumenta stajala od sedamdesetih na fakultetu, polagao sam ponovo razliku u ispitima: solfeđom, kontrapunkt, harmonija, istoriju muzike i to kod koleginice sa kojom sam nekad bio u klupi. Srećom, svi ispiti su čista praksa, a bog dao, u međuvremenu sam naučio od klavira do neštimovanih udaraljki tako da nisu morali mnogo da mi gledaju kroz prste. Ni sam ne znam da li bih mogao sada da učim, da je fakultet gde se bubaju lekcije, kaže Louis.
U indeksu sve ocene sem desetke. Najveću, devetku ima iz dirigovanja. U svojoj kući, međutim, ne diriguje on. Ritam diktira mali Andrej, a supruga Silvana, 19 godina mlađa od Louisa, prihvatila je da su Louisu muzika i kafana broj jedan u životu. To je bilo zatečeno stanje kada je pre četiri godine ušetala u njegov život i kancelariju u pratnji svoje drugarice koja je Louisu pevala prateće vokale.
- Ja teram po svom, i uradim kako hoću. Držim se one Mike Antića „Ne da neću kako ti hoćeš, nego neću ni kako ja hoću“. Takav sam u odnosima sa svim ljudima . Kada mi se nešto ne sviđa, ćutim, ne raspravljam al teram dalje. To je dobro, jer kad pogrešim ne krivm druge. Siguran sam jedino u muziku. Ona je moje tlo. Deca su velika, volimo se ali oni imaju svoj život. Andrej je sada mali, ali o on će da poraste i neizostavno ode svojim putem, smatra. U vreme kada ga je upoznala Silvanu estrada nije zanimala.
- U to vreme nisam mnogo znala o njemu, čak sam ga i gledala u nekoj emisiji i bio mi je toliko dosadan da sam promenila kanal. Sada znam zašto je bilo tako jer, kada je neraspoložen, težak je na priči. U to vreme sam tražila posao, i pošto su oni završili probu otišli smo svi na večeru. Ponudio mi je da budem sekretarica u njegovom studiju. Počela sam da radim baš na njegov rođendan. Taj radni dan trajao je od 10:30 am do pet ujutru sutradan, jer je okupio društvo na slavlje. Vremenom smo se upoznali, razgovarali, i zaključili da slično razmišljamo. Kasnije je dolazio u studio, čitao mi poeziju Mike Antića, bajke, kaže Louisova supruga.
-Nikad se nisam trudio da nekog osvojim. Desilo se tako.... da se prepoznamo. Silvana je iako po godinama mlađa, ozbiljnoja od mene. Niko ne sme nikom da bude gazda. Čak ni roditelji detetu. Deca su nam pozajmljena da ih čuvamo dok su slaba, inače su bića za sebe. To što si ga rodio, ne daje ti pravo čak ni da ga udariš, jedno je od pravila koje su oboje usvojili.
U garažu, koju sam pretvorio u prostoriju za vežbanje, jedino Andrej ima pravo da uđe kad hoće.Pevač uvek na točkovima, retko na leru i kod kuće, dešavalo se da se vrati sa puta i okrene kola ka Nišu ne bi li se sreo sa prijateljima. Zbog toga godinama je, kaže, bio u dilemi da li provodi dovoljno vremena sa decom. Onda mu je jednostavnu životnu spoznaju otkrio srednji sin Marko rekavši da su mame za voljenje, a tate za „maltretiranje“.
-Slažem se!Nikada im nisam ništa zabranjivao i stariji sinovi čak i ne puše. Puši jedino ćerka. Najtariji sin Miodrag sam živi u Nemačkoj od 16 godine. Tamo je golman. I on ima svoje lutke. Kada dođe sa fudbala, ne voli da ga iko išta pita i ja sam to poštovao.
Louis mrzi fudbalske utakmice, kečap i cigarete.
- Kečap je hemikalija koja samo upropasti jelo. U Tokiju sam doživeo da spreme jelo preda mnom i setili se da ga malo evropeišu, pa fljusnuli kečap preko tanjira. Ubio je svaki ukus istočnjačkih začina. Utakmice su mi iks puta upropastile posao. Išao sam na nekoliko i to samo zato što je igrao moj Miodrag. Desilo mi se da pred neku utakmicu u Minhenu da idem kroz masu navijača kolima, i jedan Nemac u žaru pred meč zgrabi mi antenu na haubi i polomi.. Onda odu na fudbal i poubijaju se u žaru. Ne shvatam- kaže.
Galabije, haljine koje su tokom trideset i pet godina pevanja postale zaštitni znak, u početku je nabavljao iz Egipta, a kasnije počeo da ih šije po meri. Među mnogim instrumentima i one su svoje mesto našle u muzičkoj sobi u kojoj, kaže domaćin, caruje uglavnom (kreativni) nered. U njemu se nepogrešivo snalazi jedino njegov tvorac.
- Ne pamtim da sam svirao drugačije obučen. Ta navika je postala imiđž. Uvek sam bio teži, a pošto je na svirkama vruće, u početku mi je bilo prijatnije u haljini. Nekada nisu postojali klima uređaji, a danas kada ih ima, smetaju mi – kaže. Muziku živi, a u bendu vlada samoupravljanje. Samo Louis upravlja.
-Moj bend se ne penje na binu da zabavi publiku, već sebe. Zvuči egzotično, ali ako ja na sceni  ne uživam, kako će onaj ko me sluša. Uvek mogu da kažem da mi spremi orkestar, a ja da se pojavim kao velika zvezda, uzmem pare i odem. Nikada to nisam uradio. Moj bend ima osam članova, i nikade ne radim sa muzičarima iz Beograda. Svi do jednog su iz unutrašnjosti, jer njih zanima muzika, a Beograđane sve drugo sem muzike. Novac prevashodno. Njih zanima unapred koliko će svirka trajati, a ja to nikada ne znam, jer ne planiram u minut. Uvek znam da može i bolje. Onog trenutka kada se popnem na binu postajem druga ličnost. Ne postoji ništa okolo, ništa mi nije važno.Plačem dok pevam. I to nije plakanje što sam tužan ili što mi se nešto ružno desilo tog dana, već te emocije dođu i odrade svoje. Nije to nešto što čovek može da kontroliše. Redovno plačem na „Moj život je moje blago“, a za divno čudo ne asocira me ni na šta. Dovoljno je samo da se pogodi jačina i dobar zvuk, i da suze same krenu. Taj osećaj ne mogu da uporedim ni sa čim.
U kući i ovozemaljskim poslovima je, priznaje, manje-više beskoristan, ali zato domaćin po PS-u. S majstorima ne petlja mnogo, zna jedino da kaže šta hoće,a neće nikako gipsane radove. Kad odu građevinci sa njegova 42 ara placa, biće to jednostavna kuća sa mnogo drveta i bez suvišnih detalja.
-Volim da mi je lepo, a nisam materijalista. Kada sam se razilazio sa bivšom ženom Dudom, ona je htela da delimo kuću.Nisam pristao.Ostavio sam joj sve i uz pomoć prijatelja i pozajmica napravio novu. I opet imam. Pa, da sam neka cicija, ne bih vukao toliki bend sa sobom, već bih se pojavljivao sam i naplaćivao ono što deli na osam. Al tada to što radim ne bi se zvalo muzika, već plajbek.

SPADALO OD MALENA
Muzičku školu završio je u Nišu, a profesorka iz Beograda je dolazila da drži časove solo pevanja zbog njega i ZoranaVučkovića koji je karijeru nastavio u Milanskoj skali.
-Govorila je da nije za radnog veka učila veća spadala od nas dvojice. Pretvarali smo rad u zezanje i učenje.Kada smo hteli da je nerviramo, puštali smo glasove kao da nam neko dere kožu, pa se nastavnica često žalila da je bole uši od nas dvojice. Na prvoj godini fakulteta bio sam u klasi sa Draganom Nikolićem Nunetom, muzičarem iz Niša koji je došao da polaže solfeđo pravo iz kafane.Pošto je prespavao podbočen na klupi do polaganja, profesorka ga je probudila kad na njega dođe red.Kako je otvorio oči, tako je otvorio knjigu i otpevao što se od njega tražilo bez ikakve intonacije.Proveri ona to na klaviru, a ono tačno.Apsolutni sluh.Pita ga ona kako je uspeo, a on kao iz topa kaže da samo kada prepije tako peva.Profesorka prećutala i šta će, dala mu indeks sa desetkom i pita ga onda hoće li sada da ide kući da spava. Ne, ja bih da pratim još malo nastavu, odgovorio je. Tad sam naučio da muzika a i život treba samo sa takvom lakoćom prihvatiti, kaže Louis.

KOLIKO PARA TOLIKO I TEKSTOVA
Začetnik etnopopa i prvi koji je spojio note đžeza i folklora Louis muzičko znanje je kupio i od Cigana s Kalenića pijace i od profesora.
-Ako čujem da neko zna nešto što ja ne znam, ne libim se da pitam. Znam da sam priznatiji u inostranstvu nego ovde.Pred etnofestival u Italiji hteo sam da platim put i smeštaj novinarima da proprate događaj. Pre četiri godine bio sam na italijanskoj televiziji 40-60 puta dnevno, a tada je to ovde bilo propraćeno jednim člankom. Tekstopisci koji naplaćuju 5.000 evra za pesmu obično mi nude nešto specijalno „samo za mene napisano“. Kod nas još ne postoji podela na pevače koji moraju mnogo da plate da bi pevali, na one koje ne treba da plaćaju, i na one kojima bi tekstopisci plaćali njima što pevaju njihove hitove.

VEČERNJE NOVOSTI, 13.07.2005.
„CRNE KOSE, NOGE BOSE“
Uvek simpatično „gologlavi“ Louis „ugasio“ kišu nad Novim Sadom . Pred dve stotine „egzitovaca“, od kojih su mnogi odeveni samo u donji veš, ludovali uz poznati refren „Sve ću da ti dam“, majstor kafanskog zvuka dokazao je da još bolje zvuči na velikoj festivalskoj bini.

GRAND REVIJA, 20 .06. 2005

UNIVERZALNI UMETNIK
Louis je čovek čiji je glas proglašen za vokal milenijuma.Decenijama uspešno spaja cigansku i džez muziku, a uz njegove melodije retko ko uspeva da ne zaigra.U septembru mu izlazi novi album, 13-ti po redu.Novina je da će Louisov CD imati i multimedijalnu prezentaciju, sa promotivnim filmom o ovom umetniku koji potpisuje produkcija Moskito.
„Film traje nekih 20 minuta, a u njemu o meni govore poznata lica iz sveta muzike i ostalih umetnosti.Naćiće se i neki moji spotovi, inserti sa koncerata i nastupa. Na tom filmu zabeležen je delić mog života. Nedavno sam se sa prijateljima prisećao vremena kad sam učetvovao na igrankama, pravio gitare, išao u nižu muzičku školu i gradio svoj muzički stil.
Louis je registrovao svoj muzički studio,  Atelje „LOUIS“ d.o.o,  LP Production.
„Volim da kažem da atelje Louis ima svoju poslovnu jedinicu-producentsku kuću LP koja okuplja čitav tim ljudi, jer želimo ozbiljno da se bavimo tim poslom. LP u prevodu znači Louis i Perica Kaluđerović-Peruzza, čovek koji već 16 godina radi sa mnom kao producent i aranžer“
Omoti Vaših CD-ova uvek su bili vrlo neuobičajenog dizajna, a jedan vam je čak radio čuveni slikar Dragan Malešević –Tapi...
„Ta slika je rad Tapija i njegovog učenika Labusa. Pričali smo i on mi je obećao da će mi uraditi portret.Družili smo se i pričali o prošlom i budućim životima i kroz te naše razgovore rodila se ideja. Rekao mi je........“sama slika će biti kod tebe, ali ono što je na njoj je moje“. Amerikanci su mu nudili mnogo novca, ali on nije želeo da slika ode od mene.Hvala mu na tome. I što kažu nek mu je laka zemlja:Dobar je čovek bio.“
Kad pomenuste prošle i buduće živote, jeste li možda pomalo mistik? Verujete li da ste negde ranije živeli-buduće da likom ne podsećate baš na ljude s ovih prostora?
„Verujem da je duša postojana. Gledano sa biblijske strane, ili sa Marksovog stanovišta-duša je materija i neuništiva je. Bila je, biće i sada je. Drugačija je samo naša spoljašnjost, dok duša ostaje ista.
Primili ste nebrojene nagrade, svetski ste priznat umetnik, pa ipak, prvi solo koncert održali ste 1985. godine u Domu sindikata, a drugi tek 2001.godine u Centru Sava.Zašto ste napravili toliku pauzu?
„U pitanju je puki sticaj okolnosti. Jedno vreme proveo sam na relaciji Nemačka-Srbija.Zna se da sam 1974. godine pevao u Belgiji, potom da sam u Parizu pevao u Notredamu, pa u Japanu na pop festivalu 1977 godine, kao i da sam 1994 godine proglašen za začetnika etno popa.......
Da se vratimo na taj koncert 2001 godine. Na scenu  Centra Sava tada je izašao Vaš dvojnik Đino Lokaputo, direktor Mediteranskog festivala. Kako ste reagovali kad ste ga prvi put sreli oči u oči?
„Pravo ime mu je verovali ili ne, Luiđi a Đino mu je samo nadimak.Godinu dana je mlađi od mene, mada izgleda starije, jer mnogo troši nikotin.Interesantan je bio naš prvi susret. Kad smo stali jedan ispred drugog bili smo kao odraz u ogledalu.Raširili smo ruke obojica i gledali se netremice. Kontaktirali smo prvi put kad sam nastupao na Mediteranskom festivalu, gde sam dobio Granprix, odnosno proglašen sam ambasadorom univerzalne umetnosti-nagrađen kao muzičar, pevač i glumac. Na kraju Mediteranskog festivala etno umetnosti koji obuhvata film,slikarstvo ,pozorište i muziku, organizovali su mi prelep koncert u Bišeljeu.Kad sam završavao koncert, na nebu je počeo vatromet i bilo je ispisano slovo L.Došao je gradonačelnik Bišeljea i predao mi zastavu i ključeve grada.Svi koji su Đina i mene viđali zajedno bili su fascinirani, jer su nam čak i bore iste. Posle dva dana imao sam veliki koncert u Konversanu gde je bilo više od 10.000 ljudi, a deca su išla za mnom i vikala „ALI-BABA“.
Glumili ste u spotu za Italijanskog provajdera u Maroku, koji je režirao Emir Kusturica.Taj video zapis nagrađen je „Gran prijem“ na Milanskom sajmu, a Silvio Berluskoni je bio predsednik žirija.Kakva su Vam sećanja na taj događaj i kako su Arapi reagovali na balkanskog Ali-Babu.
„Glumac sam bio kao klinac, tako da je ovo nastavak te priče, ali muzika mi je na prvom mestu.rećiću samo da posle svega što sam tamo doživeo znam kako se osećaju holivusdske zvezde. Posebno je impresivno kad su toliki ljudi zaduženi da brinu samo o vama. Imao sam čoveka koji se starao o mom oblačenju, čoveka koji je brinuo o vodi i voću koje mi donese, čoveka koji je vodio računao tome šta jedem, šofera koji me je vozio od hotela do Sahare, gde smo snimali. Hotel sa ni sam ne zanm koliko zvezdica takođe je bio u pustinji, ali na sasvim drugom kraju, pa su nas vozili kolima.
Kako je bilo raditi sa Kusturicom?
„To je čudo od čoveka!Pozitivan je lik i u svakom momentu drži sve konce u rukama.Kad završi snimanje, sedimi i pričamo.Nikad neću da zaboravim scenu kad sam u pustinji čekao da počne snimanje. Tamo je inače, veoma bitno da vam glava bude pokrivena, jer uprkos temperaturi od 22-23 stepena, vazduh je veoma suv i sunce prži. Bio sam na konju, daleko od Kusturice i sećam se on je pregledao neke snimljene scene, a kad se ana trenutak okrenuo, video je da sam bez kape! Istog trenutka pokazao mi je rukom da obavezno nešto stavim na glavu. Top je detalj koji pokazuje da Kusta nikoga ne zapostavlja ni u jednom momentu.Zapanjilo me je to da uopšte nenosi mobilni.Inače, reklama je bila skup projekat-nekoliko kamiona je došlo samo sa scenografijom, pa onda su tu bile potrebne dozvole za snimabje u centralnoj Sahari i na kraju prema ugovoru, trebalo je skloniti svu tu skalameriju.Tamo inače turisti nezalaze, jer ima dosta divljih kamila koje lutaju pustinjom.bilo je to novo iskustvo za mene, jer nisam navikao da neko toliko brine o meni. Išlo se čak dotle da su proveravali da li mi odgovara da mi klima u sobi duva sa bočnih zidova ili sa plafona.Holivudski nema šta.

GLORIJA, 15.03.2005

LEGENDARNI MUZIČAR, KOJI JE NEIZOSTAVAN DEO SVAKOG KAFANSKOG DERTA, POSLE ČETVORO DECE IZ TRI BRAKA, SA SVOJOM SADAŠNJOM SUPRUGOM SILVANOM ČEKA I PETOG NASLEDNIKA, A IDEAL PORODIČNE SREĆE NAMERAVA DA OSTVARI NA SVOM VELIKOM IMANJU U BORČI.
Pod imenom Louis Ljubiša Stojanović je odavno postao deo muzičke i kafanske istorije.Njegov džezerski pristup starim narodnim srpskim, vlaškim i ciganskim melodijama otvorio je novo poglavlje u hronologiji boemije,ispraćaja, svadbi, veselja, srče i penjanja na stolove. Autentični zvuk ovog autora uporedo prati i veoma prepoznatljiva pojava.S dugom bradom, obrijanom glavom, ogromnim minđušama i dugim togama neobičnih dezena, inspirisao je čak i pokojnog slikara Dragana Maleševića Tapija da u opusu beleženja fenomena današnjice ovog šoumena  naslika sa šarenim leptirom na golom temenu.

MAGISTAR PORODIČNE SREĆE
Rođen je u Leskovcu 1952. godine, a osnovnu i nižu muzičku školu, kao i gimnaziju, završio je u Negotinu. Srednju muzičku, solo pevanje i prvi stepen fakulteta završio je u Nišu, drugi u Beogradu, a tonski sklop s aranžiranjem, naizmenično u Nišu i Beogradu. Nadimak Louis dobio je još kao dečak zbog ploča Louisa Armstronga koje je od ujaka stalno uzimao na slušanje.Sa jedanaest godina imao je svoj prvi orkestar, a među svim muzičkim uzorima za njega je najveći Net King Kol. Predavao je tri dana na pedagoškoj akademiji, ali nije mogao da se uklopi u kliše, pa se vratio muzici u praksi. Oženio se vrlo mlad pa za sobom ima blizu trideset godina braka i četvoro dece. Razvodio se i ponovo ženio, tvrdeći kako ne ume da odbije ženu koja s njim želi da ima potomstvo. U sadašnjem braku ima sina Andreja od godinu i po, a njegova supruga Silvana ponovo je u trećem mesecu trudnoće. I ne namerava da se zaustavi.
Prkoseći nepisanom pravilu da ulazak u legendu podrazumeva odricanje od svih vrsta privatnog života, Louis je danas pravi magistar porodične sreće, iako je njegov prvi brak imao tragičan kraj. Jedan od najprefinjenijih virtuoza nežnih i tužnih osećanja nikad nije skupio snagu da napravi pesmu o samoubistvu prve supruge koja je sebi oduzela život skokom s Brankovog mosta. O njegovoj privrženosti kultu porodice svedoči i uspeh koji bi malo koji muškarac  mogao da upiše u listu svojih nemogućih misija: deci i bivšoj supruzi ostavio je kuću na velikom placu, gde upravo završava drugu za sebe i Silvanu, sina Andreja i dete koje je na putu.Svi će živeti u harmoničnoj zajednici i dobrim susedskim odnosima. Pri tom je, uprkos klasičnom tezgaroškom nedostatku slobodnog vremena, otac za primer.
- Andrej i Ljubiša se sjajno druže iako veoma retko imaju priliku za to - priča Louisova supruga Silvana - Kad se tata pojavi na vratima, za Andreja počinje spektakl. Igra, peva, grli se s njim i podvriskuje od radosti. Takođe, svakog jutra imaju svoju malu svetkovinu:zajedno jedu voće. Kad se u ranim jutarnjim satima vrati s posla. Ljubiša oljušti grejpfruit ili pomoranđžu, a za tek probuđenog Andreja najveća poslastica.
- Nemam vremena da ga razmazim, iako se trudim da mu svaki trenutak koji provedemo zajedno bude jednako lep i važan kao i meni-kaže Louis.- Zajednički sati su nam prekratki, ali to je u mom životu oduvek tako: od malih nogu sam najmanje vremena provodio s onim koje najviše volim. Sa šesnaest sam otišao od kuće i počeo da se bavim muzikom, pa sam se sa roditeljima viđao retko. Posle sam isti problem imao sa ženom i decom, a sad i sa Andrejom. To me čeka i sa detetom koje Silvana upravo nosi.
Takav je život s muzikom, jer ja živim samo s njom. Skitnica sam u duši. Ipak, voleo bih da posle ovoga dobijem još jedno dete. Prvo troje se razišlo po svetu, oni su sad odrasli ljudi, prate svoje potrebe i afinitete, imaju svoje ljubavi, strasti i patnje, idu svojim putevima. A deca su neizmerna radost. Zato bih voleo da ponovo oko sebe imam troje male dece, da ih mazim i gledam kako rastu. Naravno, prvo da ovo što je na redu bude dobro i zdravo, ali odmah posle njega planiramo još jedno. Troje dece je idealan broj.
Silvana i Louis su se upoznali na radnom mestu.
- U Beograd sam došla 1997. da radim i samo sam jednom videla Louisa u jednoj televiziskoj emisiji- priča Silvana. – On ume da bude veoma pričljiv i komunikativan, ali tad je bio u fazi kad mu se svaka reč čupa kao kleštima. Bilo je toliko teško da sam promenila kanal. Međutim, preko jednog prijatelja dobila sam ponudu da radim kod Ljubiše u studiju kao sekretarica. Bio mi je potreban posao, i prihvatila sam. U prvo vreme viđali smo se službeno, brzo i ekspeditivno.Međutim, svaki put kad bismo imali koji trenutak više, pričali smo o svemu i svačemu. Nije bilo klasično muvanje. Pokazivao je neverovatnu toplinu i pažnju, brinuo je o meni. Često se dešavalo da mi ujutru donese punu činiju iseckanog voća, a povremeno je dolazilo i do čitanja stihova Miroslava Antića.

DECE NIKAD DOSTA
Ljubiša tvrdi da nije zavodio, već da je bio zaveden.
- Nisam imao nikakve skrivene adute koje sam koristio da bih se približio Silvani. To se događalo polako i spontano, prijalo nam je da provodimo vreme zajedno. Privlačio me je način na koji razmišlja, kako vidi život i sve što je okružuje. I, naravno, osećaj za ritam i pokret kukova kad zaigra. To je moja prva i jedina plavuša u životu.
Stojanovići uživaju u roditeljstvu. Iako ga smatraju jednim od najboljih pevača u zemlji, Ljubiša tonsku inicijativu u kući prepušta sinu Andreju, koji već pokazuje znake talenta.
-Ne pevam ja njemu, već on meni. Zauzme raskoračni stav, nakrivi glavu, i počne šou. Voli da igra uz moju muziku, ima osećaj za ritam. Uostalom, on neće birati profesiju, može samo da bira instrument. Voli i da me gleda na televiziji. Skoro je bio kod bake, i na televiziji je bio jedan dokumentarni film koji je delom i o meni. Pošto se to već nekoliko puta emitovalo, baka je htela da promeni program, ali je on onda napravio revoluciju. Tako smo bili prisiljeni da peti put gledamo isto, gotovo smo sve naučili napamet.
Zarad skladne zajednice i srećnog muža. Silvana ne pokušava da naruši Louisov kreativni haos a on je na tome zahvalan.
-Sve se žene trude da kod muškarca poprave ono što ime se učini pogrešnim , ali to im nikad ne pođe za rukom. Kod mene ništa ne valja, pa se još majka trudila da popravi. Kad je ona digla ruke, znači da je to potpuno uzaludan posao. Ustvari roditelji imaju tek koju godinu da usmere dete. Gledam Andreja, još malo paću moći da mu dajem podršku i pomažem. Nema tu više nikakvih prepravki.
Pošto su deca iz ranijih brakova izgradila svoje živote u inostranstvu, nemaju mnogo prilike da se druže s poznatim ocem.
-Dosta retko se viđamo, jedan sin mi je golman u Nemačkoj, drugi je košarkaš, a kćerka se bavi muzikom. Svi oni dođu za slavu, na Svetog Andreja Prvozvanog, i ostanu nekoliko dana. To vreme iskotristimo za druženje, oni su već odavno odrasli, pa idemo negde na piće. Mi smo sad drugari.
Ipak u planu je veliko porodično okupljanje.
-Renoviramo drugu kuću koja se nalazi na placu gde i prva. Tamo ćemo se useliti Ljubiša, Andrej i ja. U drugoj će ostati Duda, i eventualno neko od dece ako poželi da se vrati ovamo.- kaže Silvana.
U međuvremenu, čekajući peto dete Ljubiša uživa u svakom trenutku provedenom sa sinom Andrejem. Da bi muse dovoljno posvetio, najčešće spava po dva-tri sata dnevno, a sve preko toga smatra izgubljenim vremenom.
-Vrlo često sam budan pre njega, jer se uglavnom dešava da se vratim s posla baš pre nego što se on probudi. Uveče se igramo, pa zaspi pored mene, ume da uhvati rukom moju bradu i gura je sebi u uvo dok ne zaspi. Obavezno zajedno jedemo grejpfruit ili suve šljive i smokve. U tim trenucima čovek shvati da dece nikad nije dovoljno.

KURIR, 03.07. 2004.

Cigani uvek nađu povod za veselje. Tom logikom je krenuo i jedan od careva romske muzike, Louis, organizujući veliku zurku u čast učešća na festivalu “Khamoro” u Ceskoj. U klubu “MPS” su se okupili najbliži Louisovi prijatelji, Neša Dizel, Irina Kruška i mnogo nepoznatih ljubitelja poznatog ćelavca u nameri da vrelu letnju večer provedu uz malo džeza i bluza na gypsy nacin.
Publika je mogla da uživa i u maloj promociji njegovog filmskog opusa, pa je burnim aplauzom propraćena Kustina reklama za italijanskog internet provajdera, u kojoj je Louis glumi Ali-Babu. Iako je svirka kasnila vise od sat, Louis je svoj dug publici vratio maestralnim nastupom.

LOUIS U ČESKOJ ( NAJSKUPLJI MUZIČAR NA FESTIVALU )

Posle nedavnog nezaboravnog koncerta u Italiji. Louis se jos jedanput predstavio inostranoj publici i to ovog puta u Českoj. On je bio gost tamošnjeg festivala KHAMORO što u prevodu znaci sunce, a ujedno je bio i jedini džez muzicar sa nasih prostora koji se ikada pojavio na jednom takvom muzičkom hepeningu. Kako je objavljeno na sajtu samog festivala, ali kako je pisala i česka stampa, njegov koncert u Pragu bio je najposećeniji, karte su se prodavale po najvišoj ceni, a uprkos tome - bilo je mnogo onih koji nisu uspeli da na vreme kupe karte i uživaju u svirci LOUIS BANDA.

U GOSTIMA KOD SILVANE I LOUISA

Odlazak u posetu Louisu i njegovoj porodici, čija je trenutno baza u zgradi koja se naslanja na "Zvezdara teatar", nametao je jedno pitanje -u čemu će nas dočekati? Da li je moguće da Louis bude obučen u trenerku, a ne u kostim koji je njegov zaštitni znak kada se pojavljuje u javnosti? Na vratima nas je dočekala njegova supruga Silvana sa četvoromesečnim sinom Andrejom, a posle nekoliko minuta pred nama je bio glavom i bradom Louis, onakav kakvog smo želeli da ga vidimo-neobavezno obučen u džins. U startu je to obećavalo dobru priču. Drugačiju, kakvu smo i želeli.
Silvana napominje da je to prvi i poslednji put da se na taj način, porodično eksponiraju. Jednostavno, ona nije taj tip. Pušta Louisa da živi svoju muziku na način koji želi, a ona je tu da ga prati, razume i voli. Upoznali su se pre nekoliko godina, sasvim slučajno. Silvana se družila sa Ivanom Ćosic, koja je u to vreme pevala Louisu prateće vokale na ploči. Kada je trebalo da se vrati u studio i završi još neke deonice, Silvana je prihvatila da krene sa njom. Tada se prvi put srela sa Louisom.

Romantični osvajač

-U to vreme nisam mnogo znala o njemu, čak sam ga nešto pre toga gledala u emisiji "Svet plus" i bio mi je toliko dosadan da sam promenila kanal-seća se Silvana. Sada znam zašto je bilo tako jer , kada je neraspoložen, težak je na priči. Posle studija svi smo zajedno otišli na večeru. U to vreme sam tražila posao i kada je Louis to čuo, ponudio mi je da radim kao sekretarica u njegovom studiju. Posle dva dana sam počela da radim i to baš na njegov rođendan. Taj moj radni dan trajao je od 10,30 h do pet sati ujutru sledećeg dana jer je okupio društvo povodom rođendana. Vremenom smo se dobro upoznali , razgovarali o našim životima, videli da slično razmišljamo . Dolazio je u studio , čitao mi poeziju Mike Antića, bajke.
Kada smo konstatovali da je Louis ustvari , romantični osvajač, on je to spremno demantovao.
-Nikada nisam nikoga osvajao. Jednostavno to se desilo spontano. Prepoznali smo se i savršeno se uklopili .
Pre nešto više od četiri meseca Silvana je rodila Andreja, Louisovo četvrto dete. Iz predhodnog braka on ima dva sina i ćerku.O deci govori sa mnogo nežnosti .Žao mu je što nije više vremena proveo sa njima.
-Imam mnogo ljubavi za njih .Jednom je moj srednji sin rekao da su tate za voljenje, a mame za maltretiranje. Samo sam se složio sa njim -kaže kroz smeh. Nisam ništa branio svojoj deci .Dok moj brat smatra da decu treba tući, ja nikada nisam udario dete, to mi je nezamislivo.
Ne odriče se, kaže, lutanja i skitanja po svetu. Svestan je da ga je teško pratiti, ali ne želi da ide protiv seba. Više je van kuće nego u njoj.
-Nekada sam suviše u poslu .Znam da zapostavljam porodicu i ploču zarad svirke.Kada ih nema, ja sam nervozan, ona me smiruje-priznaje Louis.
Kaže da ga deca zovu po pesmama, za ukućani je uglavnom Louis, dok ga Silvana često zove po imenu -Ljubiša , a rođeni brat Ljuba.
-Volim svoje ime i neljutim se kada me tako zovu-kaze Louis.
Galabije, haljine koje oblači na nastupima, imidž su od kojeg ne odstupa. Prve je dobio od majke svog kuma, iz Kaira. Posle su počeli da mu ih šiju.
-Na sceni mi je prijatno u tome i ne sećam se kada sam drugačije svirao .Oduvek sam imao veću kilažu , pa mi je vruće na svirkama .Klima uređaji mi smetaju, a nekada ih nije ni bilo.

Tesna koža

Ne drži ga mesto .Njegov nemirni duh mu ne da mira. Često odluta nekud bez razloga i povoda.
-Desi se da legmen pred jutro i već posle dva sata se probudim i odem nekud, bilo kud. Nekada mi je koža tesna , osećam se kao da sam u vreći. Često, kada upravo dođem sa puta, pozovu me prijatelji iz Niša i najave neko druženje koje ni najumorniji ne mogu da propustim .Dobro je što me Silvana ne sputava. Ne želim da se menjam. Ipak, imam želju da više budem sa njom i Andrejom, ipak sam ja Rak-Vaga.Pokusavam da nešto iznivelišem.
Silvana kaže da je to, što je, od kada je postala mama, najčešce sama sa sinom, nije zateklo nespremnu. Jedno vreme je bila i Louisov menadžer.
-Tada sam putovala sa njim, sličnog smo temperamenta, oboje volimo brzo da živimo.Pošto je sada Andrej tu , više sam vezana za kuću.Louisu ponekad zamerim što je odsutan i kada nema svirke, a on mi tada kaze "Idem da pravim pare". Prihvatila sam ga kao takvog, a kad nekog voliš, prvo zavoliš njegove mane , a tek onda dobre stvari .Često mi je potreban , nedostaje mi, što je i normalno.
Kada smo dotakli temu od kakve je koristi Louis može biti u kući, oboje su se složili da je beskoristan kada treba nešto da popravi, ali i da je veliki domaćin. Omiljen mu je odlazak u nabavku. Ima svoja mesta na kojima kupuje, svoje dobavljače na raznim pijacama.
-Obožavam Kalenić pijacu, poznajem tamo sve seljake i Cigane-priča Louis. Dešava se da odem tamo i ništa ne kupim, često i direktno sa nastupa, u zoru.
Godinu i po dana Louis je na režimu ishrane koji mu je vremenom prešao u naviku.Dok svira stoji na levoj nozi, dok mu je desna na pedali.Pre dijete je imao 140 kg, a i počelo je da ga boli koleno
-Lekar mi je tada rekao da izaberem-ili da smršam ili da sebi kupim fotelju.Pošto me fotelja ne zanima, bilo mi je lakše da izaberem dijetu.
Pored toga što voli da jede Louis i dobro kuva. U nekim restoranima je imao i kulinarske večeri. Najčesće priprema ribu i piletinu. Kolače obožava , ali ih ne pravi.
-Kada sam bio klinac, u kući je bila majka sa nas petoricom-otac i četri sina. Svako je imao svoja zaduženja, a najmlađi brat je bio zadužen za pravljenje kolača. To se najčesće dešavalo za našu slavu, Svetog Andreja, 13. decembra, koja je posna. Tada bih pravio ribu na razne načine.

Vodom protiv dima

Gotovo nikad ne oseća umor, pogotovo ne od posla. Malo spava, nekada samo dva sata. Ume da , sa pauzom na nekom od parkinga, ne dužoj od deset minuta, vozi na relaciji Minhen-Beograd. Tada najčesće putuje sam jer nema strpljenja da staje kako bi suvozač, na primer, popušio cigaretu. Pušenje je u njegovim kolima strogo zabranjeno kao i u studiju i spavaćoj sobi.

-Pošto sam nepušač, vodom se borim protiv dima. Pijem dosta tečnosti , alkohol retko, ponekad belo vino.
Louis je rođen u Leskovcu, odrastao je u Negotinu, a pošto mu je otac bio građevinski tehničar, često su se selili. Imao je fenomenalne roditelje. Nismo bili bogati , ali smo imali sve i bili smo srećni.
Novi album najavljuje vec dve godine.... Međutim , nešto mu se ne da da ga završi. Kaže da je to možda nedostatak strpljenja.
-Ostalo je da otpevam te pesme. Perica Kluđerović radi na mom novom albumu. On je kumče, rođen je istog datuma kad i ja, ali deset godina kasnije. Prati svetske trendove, završio je književnost, upućen je u sve u muzici. Imam svoj studio koji koristim za svoje potreba. Vrlo je kvalitetan, na evropskom nivou.
Louis , Silvana i Andrej su privremeno stacionirani na Zvezdari jer renoviraju kuću u Ovci. Tamo je Louis kupio veliki plac od 42,5 ari. Na njemu u jednoj kući žive Louisovi sin i ćerka, a do nje je njegova kuća.
-Nadam se da ćemo se uskoro useliti. Bitno mi je da u kući nema gipsanih radova, da je u njoj što više drveta i da nema mnogo stvari, bez suvišnih detalja. U njoj se nalazi i prostorija kaja je samo moja-muzička soba u kojoj se nalaze moja garderoba, instrumenti. Tu je ostalima zabranjen ulaz. U njoj je obično nered, a poznat sam po tome što nikada ne znam gde su dokumenta.

Kustin glumac

Louisova ćerka, dvadesetogodišnja Maja, krenula je očevim stopama. Nastupaju zajedno, a uskoro će se osamostaliti na sceni.
-Nikada nismo u sukobu. Jedino mogu biti nervozan kada je reč o lošem tonu. Pripremila je prvi album.Prestala je da puši i to me raduje. Ne želim da utičem na nju u muzici, sama bira svoj put.
Ne bi mu smetalo ni kada bi se Maja kojim slučajem razgolitila na sceni. . Nije konzervativan i razume poteze mlađih generacija.
-Maja je stavila pirsing-probušila je pupak, nos i jezik. Samo sam je pitao da li to smeta zdravlju. Pošto je to u redu, nemam ništa protiv. Jedino ne volim lenje ljude. Nekada mi smeta kada se opusti i ne doradi program. Ona je izvanredna u muzičkom smislu.
Silvana je mlađa od Louisa devetnaest godina. Kažu da među njima nema generacijskog jaza.
-Po ponasanju sam mlađi od nje.-kroz osmeh dodaje Louis.
Ona se slaže sa njim i napominje da mu često daje dragocene smernice.
-Ne popujem nikome, kao što ne želim da meni drugi to rade. Mnogo puta pređem preko nekih stvari, a Silvana kaže da previše verujem ljudima i da sam popustljiv. Verovatno je u pravu.
Louis je pre nekoliko godina sarađivao sa Kusturicom glumeći Ali-Babu u reklami koju je Kusta režirao . Nije isključeno da im se putevi ponovo spoje.
-Kusta je više puta najavljivao ponovnu saradnju dok smo bili u Maroku govorio je " TI si moj glumac". Bio je zadovoljan mojim radom i rekao je da ce računati na mene . Uvek sam za glumačku akciju.
Silvana je Louisu glas razuma. Jos se ne vraća poslu, za sada razmišlja samo o bebi. Ne planiraju da ozvaniče svoju vezu. Kazu da je tako slađe.
-Nisam bila udavača koja je hrlila u brak. Samo sam htela da nađem srodnu dušu sa kojom ću da delim život. Mislim da papir čak donosi osećaj svojine. Volela bih da se nekada venčamo u crkvi, da budemo u zvaničnoj vezi pred Bogom-kaže Silvana.
Louis napominje da bi iznad svega voleo da česce snima ploče i ima jos dece.